Tesla je znao da ovi projekti neće biti za dobro čovečanstva: Tajni eksperimenti Filadelfija i Montok
Postoji video kaseta na kojoj su zabeležene informacije o eksperimentima u Filadelfiji i Montoku koje bi, ako su tačne, mogle izmeniti tok istorije.
Na kaseti se nalazi intervju načinjen u nečijem domu na Long Ajlendu. Troje ljudi je sedelo i razgovaralo o eksperimentu u Montoku, a među njima je bio i Preston Nikols, poznat po eksperimentima sa putovanjem kroz vreme.
Napomene o eksperimentu u Filadelfiji
Filadelfijski eksperiment, poznat još i kao Projekat Duga, dugo je bio tema kontroverzi i rasprava. To je bio pokušaj mornarice da napravi brod koji ne bi mogao biti detektovan magnetnim minama niti radarom.
Takođe je bilo reči o projektima koji su uključivali eksperimente sa nevidljivošću i kontrolom uma. Istina o ovom projektu nikad neće biti objavljena u javnosti.
Međutim, rezultati ovih eksperimenata su bili mnogo drugačiji i opasniji nego što je mornarica očekivala. Iako priča deluje suviše bizarno da bi bila tačna, previše slučajnosti upućuje na njenu istinitost. Postoje lude priče o ovom zloglasnom eksperimentu: glasine o ljudima koji su bili ‘zamrznuti’ u vremenu mesecima, o ljudima koji su putovali kroz vreme itd.
Nikola Tesla je 1930. umešan u grupu koja je eksperimentisala sa kretanjem kroz vreme i prostor. Početkom tridesetih godina, Univerzitet u Čikagu je istraživao mogućnost nevidljivosti upotrebom struje.
Ovaj projekat je 1939. premešten u Prinstonov institut naprednih studija, nedaleko od Fialdelfije. Tamo su uspeli da načine nevidljivim manje objekte. Predstavili su ovu tehnologiju vladi. Pošto je rat bio u toku, vojska je želela da se istraživanja nastave u tom pravcu.
Tesla je došao do istog zaključka kao i Ajnštajn, a to je da razvitak ove tehnologije ne bi bio korišćen za dobrobit čovečanstva.
Vlada je 1943. sprovela test koristeći domaće životinje na brodu USS Eldridge. Životinje su postavljene u kaveze i brod je načinjen nevidljivim. Međutim, kada je brod ponovo materijalizovan, mnoge životinje su nestale ili su im ostali tragovi radijacije i opekotine. Tada se nisu održali testovi sa ljudima.
Ipak, tvrdi se da je 12. avgusta 1943. izvršen test sa ljudima bez njihovog znanja. Brod je nestao i sve se činilo u redu. Drugi pak tvrde da se eksperiment dogodio 28. oktobra, a neki dokazi to i potvrđuju.
U ratnom dnevniku USS Eldridge-a piše: Eldridge je ostao u Njujorku i Long Ajlendu do 16. septembra, kada je krenuo za Bermude. Od 18. septembra do 15. oktobra, prošao je kroz razne testove. On je 18. oktobra krenuo za Njujork i tamo je ostao do 1. novembra. Od 1. do 2. novembra je išao ka Norfolku, a 3. novembra je pošao za Kazablanku. Elridge je stigao u Kazablanku 22. novembra i ostao tamo do 29. novembra, kada je ponovo pošao za Njujork.
Ovo nije čitav sadržaj dnevnika, već je dat akcenat na period kada se navodno dogodio eksperiment (28. oktobar kao gorepomenuto).
Reklo bi se da mornarica nikad nije izvršila te eksperimente, ali vlada je poznata po zataškavanju projekata zbog nacionalne bezbednosti. Primer takve situacije je projekat Menhetn, tj. izgradnja atomske bombe, o čemu se nije pričalo dok nije postalo očigledno.
Mornarica je u potrazi za verodostojnim odgovorom sugerisala da je Filadelfijski eksperiment pobrkan sa eksperimentima za razmagnetisavanje (maskiranje vidljivosti u odnosu na magnetne mine).
Ipak, brod nije bio u luci 4 sata, a ne par minuta. Prema legendi, brod je transportovan kroz vreme i prostor.
Nakon četiri sata se brod pojavio na svom mestu sa zelenom izmaglicom na palubi. Neki mornari su delovali ludo, drugi su bili bolesni, treći su doživeli srčani udar. Neki su umrli, drugi su postali deo broda. Prema nekim izveštajima, ljudi su prosto nestali i nikada ih više nisu videli.
Ali gde se brod nalazio 4 sata? Neki kažu da je otputovao 40 godina u budućnost i završio u Montoku, Njujork.
Mornarica je sve negirala i rekla da su se ljudi izgubili na moru. Možda će se jednog dana saznati istina.
Mornarica je sprovela još jedan eksperiment na USS Timmerman-ovoj elektrani pedesetih godina. Pojavila su se pražnjenja svetla. Ova svetla je ugledao Karlos Migel Alende koji je odmah obavesti naučnu zajednicu. Mornarica veruje da je Alende pobrkao taj eksperiment sa Filadelfijskim eksperimentom.
Karlos Migel Alende, poznat i kao Karl Alen, bio je čudan čovek. On se 14. jula 1942. godine pridružio marincima, a 21. maja 1943. godine je otpušten. Zatim se pridružio trgovačkom brodu SS Andrew Furuseth, sa kog je navodno video transportovanje Eldridge-a u Norfolk iz Filadelfije i obrnuto za nekoliko minuta.
On je o tome pisao u svojim pismima dr Džesapu. Dopisivanje je trajalo neko vreme dok dr Džesap nije odustao od svega jer nije mogao naći nikakve druge tragove, misleći da je u pitanju prevara.
Jedan mučan trag se ipak pojavio.
Dva mornara su šetala parkom kada im je prišao unezveren čovek. On im je ispričao fantastičnu priču o eksperimentu u kojem su mnogi članovi posade umrli. On tvrdi da su sve preživele članove proglasili ludima. Jedan mornar je poverovao u priču i kontaktirao dr Džesapa, ispričavši mu priču.
Iako je ovo delovao kao bitan trag, dr Džesap nije uspeo da uradi ništa, a primetio je i da mu se reputacija u naučnoj zajednici pogoršava. Verujući da postoji drugi univerzum bolji od ovog, dr Džesap je na kraju izvršio samoubistvo 20. aprila 1959. godine. Neki veruju da ga je ubila vlada kako bi zataškala eksperimente.
Kratko nakon njegovog samoubistva, pojavio se veliki trag. Taj trag je bio čovek po imenu Alfred D. Bjelek.
Bjelekova priča je još bizarnija od Alendeove. On je tvrdio da su ga transportovali kroz vreme u budućnost i da mu je tamo mornarica isprala mozak. Zbog toga je postao ubeđen da se zove Alfred Bjelek, a ne Edvard Kameron, kako mu je bilo pravo ime.
Bjelek ima doktorat iz fizike, tako da ima nekog tehničkog iskustva. Radio je 30 godina kao elektroinženjer tako da njegovo znanje ne može baš da se zanemari.
On je tvrdio da je tehnologija korišćena u Filadelfijskom eksperimentu dobijena od vanzemaljaca.
Bjelek je takođe tvrdio da su dr Albert Ajnštajn, dr Džon fon Nojman i dr Nikola Tesla bili uključeni u projekat. Neka kontroverza se podigla oko učestvovanja Tesle pošto je on umro u Njujorku 7. januara 1943., dva meseca nakon početka projekta.
Princip koji stoji iza Filadelfijskog eksperimenta jeste Teorija ujedinjenog polja. Prema ovoj teoriji, gravitacija i magnetizam su povezani na isti način kao masa i energija u jednakosti mase i energije (E=mc2).
Ajnštajn nikad nije rešio Teoriju ujedinjenog polja, ali sama priroda Filadelfijskog eksperimenta sugeriše drugačije. Moguće je da je ova teorija postala vladina tajna, pa čak i da je iskorišćena za put u svemir bez raketa.
Nema puno informacija o tehničkim podacima eksperimenta. Osnovni dizajn uključivao je dva Teslina tornja (elektromagneta) postavljena na oba trupa broda. Tornjevi su uključivani na određeni način pri čemu je nastajala toliko jaka magnetna sila da je iskrivila samu gravitaciju.
Rik Anderson, međutim tvrdi da ima neke informacije na ovu temu. On tvrdi da su četiri RF transmitera fazno postavljeni kako bi proizveli rotirajuće polje. On kaže da su umesto dva tornja korišćena četiri tornja koja su pokretala dva generatora. Neki naučnici čak veruju da su nuklearna magnetna rezonanca i Filadelfijski eksperiment povezani.
Drugi naučnik, Aleksandar S. Frejzer veruje da eksperimenti ipak nikada nisu vršeni uz pomoć elektromagnetizma, već uz pomoć termalnih polja. Ta termalna polja su mogla izazvati optičku iluziju kojoj je prisustvovalo nekoliko svedoka. Što se tiče nestajanja Eldridge-a, poznato je da neki vremenski uslovi u okeanima uzrokuju i nestajanje ostrva. Treći naučnik pak veruje da su korišćeni zvučni i ultrazvučni talasi.
Zvučni talasi su mogli izazvati pojavu ‘vazdušnog ćebeta’ oko broda, što se poklapa sa izveštajima. Mnogo eksperimenata sa ultrazvučnim talasima je rađeno četrdesetih godina dvadesetog veka, tako da postoji velika mogućnost da je Filadelfijski eksperiment jedan od njih.
Jaka zvučna polja su poznata po tome što loše utiču na ljude, što se takođe poklapa sa izveštajima. Smatra se da je zelenu izmaglicu oko broda uzrokovala sonoluminescencija, pojava povezana sa ekscitacijom okolne vode pomoću jakog ultrazvuka.
Činjenica je da Eldridge nije funkcionisao kako treba nakon ovog eksperimenta. Ono što je najgore u celom slučaju su neželjeni efekti koje je iskusila posada. Neki svedoci, poput Alendea i Bjeleka, tvrde da se materija promenila i da su ljudi mogli da prolaze kroz objekte. Kada je polje nestalo, oni su ostali zaglavljeni u pregradama ili podu. To je bio užasan prizor i mornari su nakon toga navodno poludeli.
Neki od njih su uspeli da kontrolišu svoje ludilo. Priča se da je jedan čovek seo sa svojom ženom i detetom da večera, a zatim je prosto ustao od stola, prošao kroz zid i nikada ga više nisu videli.
Ipak, najgori efekti su bila ‘zaglavljivanja’. Zaglavljena posada je postala nevidljiva i nije mogla da priča niti dodiruje druge ljude neko vreme. O ovome je Alende pisao u svojim pismima dr Džesapu. Ovo zaglavljivanje je postalo poznato kao Zamrzavanje i trajalo je od nekoliko minuta do nekoliko sati, oštećujući psihu. Čovek se mogao izvući samo ako bi ga drugi članovi posade izvukli iz tog stanja dodirnuvši ga. Zamrzavanje je moglo da potraje i nekoliko meseci što se nazivalo Duboko zamrzavanje.
Tokom tog vremena, čovek je bio potpuno svestan okoline, ali nije mogao ništa da učini. Duboko zamrznute su mogli da uoče samo drugi članovi posade. Potrebna su samo dva dana da čovek potpuno poludi pri Dubokom zamrzavanju. Čovek koji je bio zamrznut 6 meseci je već bio potpuno lud kada su ga izvukli.
Filadelfijski eksperiment je postao saga puna čudnih dešavanja i slučajnosti. Napominje se da je Alende verovao da je mornarica bila svesna neželjenih efekata koji su se pojavili kod posade.
Kada je pun izveštaj eksperimenta predat Kongresu, članovi su bili toliko užasnuti da su odmah raspustili projekat. Međutim, istraživanje je nastavljeno u okviru projekta Montok ili projekta Feniks, koji je vodio dr Džon fon Nojman.
Projekat Montok se uglavnom bazirao na tome kako um reaguje na međudimenzionalna putovanja. Fon Nojman je navodno pokušao da poveže kompjutere sa umovima i uspeo u tome. Koristeći tu vezu, on je mogao da utiče na tuđe umove, otvorivši na kraju vremenski portal u 1943. godinu u vreme Filadelfijskog eksperimenta.
Čak je tvrdio da um može da stvori materiju u bilo kojem trenutku vremena. Takođe je tvrdio da je poslao čoveka po imenu Preston Nikols na put kroz vreme, što je zapravo i potvrdio Dankan Kameron 1985. godine. Mnogi ljudi veruju da projekat Montok još uvek traje.
Čitav scenario je pun pitanja na koja verovatno nikada nećemo dobiti odgovor.
Nakon mnogo godina istraživanja, nisu pronađeni nikakvi zvanični dokumenti koji podržavaju tvrdnju o eksperimentima sa nevidljivošću ili teleportacijom, a koji uključuju brod mornarice niti Filadelfiju ili neku drugu lokaciju.
Zavera ćutanja o vom eksperimentu je sprovedena kroz sve institucije SAD.
Нема коментара:
Постави коментар