SRBIJI PRETI HAOS! Ljudi nisu svesni opasnosti od migranata!
U Srbiji je tabu to da migranti krše zakon. Vlasti ćute i o organizovanom krijumčarenju migranata koje je, prema EU, na balkanskoj ruti najizraženiji problem posle krijumčarenja droge. Ćuti se i o nevoljama koje zbog ovog novog oblika kriminala imaju MUP, Vojska, bezbednosne službe, tužioci i sudije. Pre svega – građani Srbije.Evropski mediji sve više se bave kriminalom migranata i napadima na tradiciju i kulturu zapadnih društava, a naš politički vrh potura tezu da migranti Srbiju spasavaju od demografske i druge bede. Ovih dana stigli su prvi podaci kroz odgovor ministra policije Nebojše Stefanovića na poslaničko pitanje Marije Janjušević iz „Dveri“.Ministar piše da su 142 iregularna migranta 2018. izvršila 101 krivično delo u Beogradu, Vranju, Valjevu, Novom Pazaru, Somboru, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici i drugde. Ove godine, do oktobra 162 iregularna migranta počinila su 113 krivičnih dela u Šapcu, već pomenutim i drugim mestima.Dakle, za 22 meseca 304 iregularna migranta počinila su 214 krivičnih dela, prosečno deset mesečno. Ministar ne daje bilans i strukturu ovih krivičnih dela od 2010/11, otkad imamo priliv migranata. Ne osvrće se ni na kriminalitet migranata koji nisu evidentirani jer se kriju po šumama i napuštenim objektima.Pa ni za ona 22 meseca Stefanović (inače i potpredsednik Vlade) ne precizira: koja krivična dela su izvršili migranti, ko su žrtve, da li su izvršioci otkriveni, da li su krivično gonjeni, koliko je osuđenih, na koju kaznu i koliko je postupaka obustavljeno zbog bekstva okrivljenih migranata. Ne pominje obeštećenje zbog imovinskih krivičnih dela, dok su u EU neke policije dobile pravo da migrantima uzmu novac i zlatan nakit čak i za plaćanje troškova boravka.Ministar izveštava da su nam ove godine, do 25. novembra, došla 11.663 migranta u nameri da zatraže azil, što je učinilo 230 njih, ali ne iznosi procenu broja migranata van evidencije, šta vlast čini da ih otkrije, popiše, prosledi u prihvatne centre i tako uspostavi neku kontrolu nad njihovim boravkom.
Mnogo potencijalnih teroristaStatistika, i da je potpuna, ne odslikava suštinu kriminala s kojim se narod i organi gonjenja sreću po prvi put.„Najveći broj migranata su muškarci od 18 do 50 godina, vojno sposobni, među kojima ima i veliki broj potencijalnih terorista“, piše sudija Obradović. „To su nam pokazali teroristički napadi u većem broju država – Francuska, Španija, Nemačka. Pojedini od izvršilaca tih terorističkih napada prošli su kroz Srbiju, koja je do sada bila pošteđena napada od strane tih lica.“I kod nas migranti umiru, odnosno budu povređeni (saobraćajne nezgode, tuče, vatreno oružje, hladno oružje ili oruđe, bolest), pa sudija ističe da MUP i službe bezbednosti „moraju u svakom momentu da budu na oprezu… posebno zato što migracije neminovno donose povećanje opasnosti po domaće stanovništvo od zaraznih bolesti, kriminala i terorizma“.Granična policija se prva sreće s migrantima koji krše zakon nedozvoljenim prelaskom državne granice (više je ne čuva Vojska Srbije, prim. aut.), povređujući suverenitet Srbije. Od januara do novembra 2015. otkriveno je 358.885 ilegalnih migranata, preko 15 puta više od 2014, navodi sudija. Kako je kroz Srbiju 2015/16. prošlo više od 600.000 migranata, 60 odsto su bili ilegalci.Migranti najviše prave prekršaje, o vrstama i broju prekršaja nema zvaničnih podataka, a znatno manje izvršavaju krivična dela, koja su po težini daleko iznad prekršaja.Sudija Obradović je po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja tražio ukupan broj krivičnih dela koja su, po godinama, izvršili migranti, ali MUP 2018. odgovara da te podatke nema. Komesarijat za izbeglice je pak odgovorio da njihovi radnici obaveste policiju o incidentima ili krivičnim delima u prihvatnim i centrima za azil, a MUP izvesti tužioca ako nađe elemente krivičnog dela.Vlast krije podatkeDakle, vlasti i od pravosuđa kriju podatke. Neobično je, ali logično što sudija Obradović ističe da pravosuđe ovaj kriminalitet izučava pre svega kroz informacije u štampanim medijima i na portalima ili kroz malobrojne naučne radove. „O tome ne postoje zvanični podaci“, jasan je sudija.Kad vlast zaključa podatke, pravnici mogu da pišu i naučne radove sa elementima satire. Da je ipak reč o masovnom kršenju zakona, sugeriše to što je 21. juna 2015. policiji u pomoć pritekla Vojska Srbije, potom i Vojna policija, a 2016. stvorena je Komanda zajedničkih snaga u koju su uključene i bezbednosne strukture. Sudija Obradović prenosi podatak Komande da je 2017. u više od sto akcija uhapšeno 114 krijumčara (u bekstvu 28), od kojih su 96 iz Srbije.S proleća 2018. Komanda je ugašena premda se država spremila za iznenadnu eskalaciju priliva.„Posle nedozvoljenog prelaska državne granice, prema podacima sa pojedinih sajtova, do početka 2017. na teritoriji Srbije registrovano je da su migranti izvršili najmanje 20 silovanja, od čega je većina učinjena prema muškarcima, preko 150 krađa i da je protiv migranata podneto 200 prijava za nasilničko ponašanje i remećenje javnog reda i mira, te da najviše problema prave migranti iz Avganistana“, piše sudija Obradović. On dodaje da su službe bezbednosti okrile trgovinu drogom i prinudu na prostituciju.
Granica bez zaštiteNajbrojnija krivična dela su nedozvoljen prelaz državne granice, izvršavaju ga migranti, i krijumčarenje ljudi koje čine domaće i međunarodne kriminalne grupe. Katkad zaluta pokoji naš običan građanin da nešto zaradi ili siromašni migrant – da učešćem u kriminalu otplati dug za transport.MUP je 2016. podneo 349 prijava protiv 604 osumnjičena za 386 krivičnih dela krijumčarenja, sprečivši krijumčarenje 5.181 migranta, beleži sudija Obradović (uzgred: ako su krijumčari po migrantu naplatili minimalnih 300 evra, uzeli su više od 1,5 miliona evra, a maksimalna cena od 1.500 evra donela im je 7,7 miliona evra!). To je drastičan pad krijumčarenja u odnosu na 2015. (kad je podneto 759 krivičnih prijava), analizira sudija Obradović: za 54 odsto manje krivičnih prijava, za 47 odsto manje otkrivenih izvršilaca i za 36 odsto manji broj krijumčarenih lica. Naši državljani čine 91 odsto izvršilaca.„Prvi problemi javljaju se u poslovima zaštite državne granice jer regionalni centri granične policije nemaju sve potrebne jedinice logistike, kao što je npr. kriminalistička tehnika (forenzika), a ni materijalne i ljudske resurse za samostalno suprotstavljanje svim vidovima organizovanog kriminala“, ukazuje sudija Obradović. „To obuhvata i pokušaje nedozvoljenog prelaska državne granice od strane migranata i krijumčarenja ljudi od strane domaćih državljana, ali i stranaca. To su problemi koji postoje na strani države i koji sprečavaju još efikasniji rad policije.“U problemu su i drugi ogranci MUP-a. Kad migranti uđu u Srbiju, policija mora da ih identifikuje iako nemaju lična dokumenta i kao tačne mora da prihvati ime i prezime, mesto dolaska i zemlju porekla koje kažu migranti.Muke sa starošću i prevođenjemKad je reč o deci, pa još ako nisu s roditeljima, problem je utvrditi im starost. Konvencijom o pravima deteta prihvatili smo posebne obaveze za svu decu, pa i za migrantsku. Zatim, nema prevodilaca za jezike iz Avganistana, Sirije, Irana i Pakistana, odakle je najviše migranata, pa MUP-u i drugim državnim organima pomažu mlađi migranti koji donekle znaju engleski.Pozivajući se na praksu sudova u Sremskoj Mitrovici i Subotici, sudija Obradović sugeriše obavezan pritvor za migrante zbog svakog krivičnog dela „jer samo na taj način krivični postupak protiv migranta može da se okonča“!Migrantima nije moguće utvrditi identitet, poreklo, pa čak i nameru, ističu, „a rizik je utoliko veći što je reč o licima koja dolaze iz država gde su izražene aktivnosti radikalnih verskih i terorističkih grupa, te je izražena mogućnost da pripadnici ovih grupa koriste rute migranata i predstavljaju se kao migranti.“Šta zaključiti?„Iregularni migranti koriste boravak u Srbiji da bi nakon dobijanja potvrde o podnetom zahtevu za azil mogli slobodno da se kreću u Srbiji“, upozoravaju Bošković i Racić. „Najveću štetu od azila i zloupotrebe azila Srbija će osetiti onog trenutka kad postane članica EU i bude uvezana na ’Eurodac’ bazu otisaka prstiju. Tada će preneti otiske prstiju svih tražilaca azila u navedenu bazu, te će shodno odredbama Dablinske regulative morati da prihvati nazad sva ona lica koja su nekada zatražila azil u Srbiji, a čiji boravak bude evidentiran u nekoj od zemalja EU.“
pogledajte jos :
Piše: Dragica Bg. Pušonjić, Beogradski glas
Нема коментара:
Постави коментар