Na samo stotinak kilometara od Beograda migranti se nastanjuju u neformalnim kampovima unutar Šida, dok se istovremeno lokalno stanovništvo pod pritiskom iseljava u EU, nadajući se boljem životu.
Nakon zatvaranja zvaničnog migrantskog centra u neposrednoj blizini granice sa Hrvatskom, niklo je nekoliko neformalnih kampova sa migrantima od kojih je najveći pored same železničke stanice. Šiđani su mu vrlo brzo nadenuli ime „džungla“, po uzoru na privremeni kamp u francuskom Kaleu, domu hiljada migranata koji su želeli da pređu engleski kanal.
Više od 100 ljudi zaglavljeno je u „džungli“, otkad je granica zatvorena u jesen 2016. godine. Ljudi pronalaze sklonište na prugama i napuštenoj fabrici u blizini. Poslednjih nekoliko nedelja, mnogi su se promenili rutu ka EU preko Bosne i Hercegovine.
– Taj put je jednostavniji jer je granica sa Bosnom duža, a na hrvatskoj sada patroliraju dronovi – kaže Jamal iz Avganistana, dok zvaničnici pokušavaju da ih odvrate od te namere, navodeći da u BiH postoji samo jedan migrantski centar.
Kao vođa migranata nametnuo se izvesni Komandant, Avganistanac koji tečno govori engleski jezik. Zaradio je svoj nadimak boreći se u vojsci Islamske države. Nakon povrede zbog koje je završio u bolnici četiri meseca, putovao je preko nekoliko zemalja i stekao znanje i iskustvo o problemima na graničnim prelazima usput.
Dok Komandant sedi u senci i jede kukuruz, drugi članovi njegove zajednice i španski volonteri igraju igru sa kockicama i čepovima. Nekoliko metara dalje kraj pruge sedi dvadesetčetvorogodišnji Laki, jedan od malobrojnih Pakistanaca u Šidu. Obučen je besprekorno, u prsluku preko crvene polo majice. Priča o tome kako je pobegao od talibana tako što je platio krijumčarima više od 5000 dolara da preko Turske uđe u Evropu.
– Ovde sam više od pet meseci i deset dana, ali želim da odem u Hrvatsku zato što krijumčari kažu da je bolja od Bosne. Ovde sam sa rođakom, ali bi mogla i da bude i naša poslednja noć u Šidu, ako je božja volja – kaže Laki.
Inženjer sa savršenim engleskim naglaskom ubeđen je da će da pronađe posao i bolju budućnost u Italiji.
– U Italiji vas ne deportuju, a ima i više poslovnih mogućnosti – kaže on.
Svi iz kampa u Šidu bar jednom su vraćeni sa granice. Neki pokušavaju da pređu u Hrvatsku jednom nedeljno, a mnogi su ostali zaglavljeni više od godinu dana. Drugi, poput Jamala i njegovog rođaka Džamila, koriste Šid kao usputnu stanicu. Svako mesto u hladovini zauzima šator, a samo jedna cisterna vode služi celu zajednicu.
Mada je tzv. „Balkanska ruta“ zvanično zatvorena, lokalno stanovništvo ne veruje u to.
– Podaci nam govore da broj ljudi koji ulazi u Srbiju ne opada. Pokušaj izlaska preko Bosne je novi fenomen, kao i priliv Iranaca koji prekoračuju svoju posetu sa turističkim vizama, kao i migranti isterani iz Bugarske, Mađarske i Hrvatske – kaže Sara Ristić iz Info parka.
Istovremeno, Šid koji je pre desetak godina imao oko 15 hiljada stanovnika, sada, po nezvaničnim podacima, nema više od 8 hiljada ljudi koji zaista i žive u ovog pograničnom gradiću.
Doduše, mnogi su se iselili iz ekonomskih razloga, ali ne mali broj ljudi više nije mogao da trpi pritisak i agresiju migranata, te je otišao ostavljajući nekretnine. Sve je više praznih kuća, ne samo u Šidu već i u okolnim selima koja su nekad važila za prosperitetne.
–Ovde je kao na Kosovu osamdesetih, samo što niko ne sme da piše o tome – tvrdi naš sagovornik, inače rođeni Šiđanin.
–Pre 2 meseca auto mi se nalazio kod Slovačkog doma u Šidu, oko 14 h migrant je prišao autu i razbio zadnje staklo i uzeo neke lične stvari, policija je bila na licu mesta pronašli su migranta u slovačkom parku sa stvarima koje je ukrao i stvari su mi vraćene, sve je to zabeležila sigurnosna kamera na Slovačkom domu.- kaže drugi Šiđanin.
-Žene su u strahu, jer stalno doživljavaju neprijatnosti i to u centru grada. Jednoj su dva migranta išla u susret, ona se sklonila u stranu da prođu ali jedan od njih ju je namerno očešao ramenom iako se sklonila skroz sa staze. Drugoj ženi je, u prolazu kod tržnog centra, migrant krenuo za njom i nesto pričao na onom njihovom jezivom jeziku. Sva sreca da tu ima dosta lokala pa je ušla u jedan od njih. – pričaju Šiđani.
Pre koji mesec migranti su u putničkom vozu koji saobraća od Šida do Beograda, nožem napali konduktera, ovaj je morao da beži do mašinovođe da bi se spasao. Posle je sugerisano nadležnima da ne dižu prašinu oko tog slučaja.
Kome je u interesu da se Šid teroriše i ko na muci meštana ubire političke poene u Evropi, može samo da se pretpostavi. Ono što je posebno začuđujuće je činjenica da prestonički mediji, kao po nečijoj direktivi, odavno zaobilaze ovu temu.
(Milan Milivojević)
Нема коментара:
Постави коментар