Bolesni i upropašćeni poljoprivrednici, deformisano potomstvo, sterilizovano zemljište, otrovane vode, gangsterske pretnje, ubacivanje u vlade i državnu administraciju ljudi koje kontroliše multinacionalna kompanija Monsanto.

Ovako bi ukratko moglo da se sažme svedočenje 30 seljaka i stručnjaka sa svih kontinenata pred Međunarodnim sudom za Monsanto koji je prošle nedelje tokom dva dana zasedao u Hagu.

Teo 50 puta operisan

Oko 300 građana u publici utonulo je u tešku tišinu, kada je počelo svedočenje Francuskinje Sabine Gratalu, koja je u prvim nedeljama trudnoće 2008. godine upotrebljavala Monsantov herbicid Roundap da bi uništila korov. Njen sin Teo rođen je sa teškim deformacijama probavnog trakta i grla - do sada je operisan više od 50 puta. Sabina pokazuje slike jer "patnja svih nas ima lice".

Gotovo identična je ispovest Marije Liz Robledo iz Argentine, zemlje koja se još devedesetih godina prošlog veka opredelila za genetski modifikovanu (GMO) poljoprivredu, pozivajući se na projekcije Svetske banke i MMF-a, dok su u državnim komisijama zasedali "stručnjaci" bliski Monsantu.

Damijen Vercenjaši, lekar iz Argentine, izneo je zatim zastrašujuće zaključke svog opsežnog epidemiološkog istraživanja. Između 2010. i 2014. godine udvostručen je broj dece rođene sa deformitetima u odnosu na prethodnu deceniju. Glifosati iz Monsantovog Roundapa, zagadili su 4.000 kilometara reke Rio, a nađeni su čak i u kišnici.

Robovski odnos

Ratar Dijego Fernandez iz Argentine, koji je prešao na organsku poljoprivredu, kaže da više gotovo i ne postoje tradicionalne vrste kukuruza u Latinskoj Americi. Izlazak iz robovskog odnosa sa Monsantom od koga se kupuje sve: i pesticid Roundap i seme programirano da opstane samo ako je njime zaprašivano, gotovo je nemoguć.

- Nikog nema da nas posavetuje - kaže Fernandez.

Nije prošao bolje ni Brazil koji je kao i Argentina na hiljade hektara pretvorio u okeane GMO soje, zaprašivane Roundapom. "Više od 60.000 ljudi otrovano je glifosatima između 1999. i 2009. godine", izjavio je pred sudijama Marselo Firpo, lekar-istraživač, član Brazilskog udruženja za javno zdravlje (Abrasco).


Komentar:Monsantov lobist uzrujan odbio popiti ponuđeni pesticid za kojeg uvjereno tvrdi da je apsolutno siguran za piti


Ne čudi što je u Brazilu ministarstvo za poljoprivredu preimenovano u ministarstvo za agroindustriju.

Miguel Lovera iz Paragvaja, koji je dao dozvolu za uzgajanje GMO pamuka 2012. godine, samo nedelju dana posle državnog udara, izneo je slično svedočenje.
Otrov i u medu

Felisijano Ukan Pot, meksički pčelar, kaže da je vlada njegove zemlje sklopila ugovor sa Monsantom iza leđa naroda.
"Od kada su došli, pronađeni su otrovi u vodi koju pijemo, pronađen je glifosat u našem medu koji zato više ne možemo da izvozimo u EU", rekao je Felisijano.
Ispričao je da je u njegovom selu na desetine ljudi obolelo samo za godinu dana.
"Žalićemo se komisiji UN za biodiverzitet", rekao je on.
- Prvo su nam lagali da su njihovi proizvodi neškodljivi, a zatim su genetski izmanipulisali tradicionalne vrste prehrambenih biljaka i sada polažu na njih autorsko pravo i prodaju ih za svaku setvu jer je seme sterilno - rekao je Miguel Lovera, medicinski stručnjak iz Paragvaja, uzvikujući na kraju:

- Ne može neko da bude vlasnik života"

Aplauz u sali.

Hag: Suđenje Monsantu
Važno je pružiti otpor

Pred sudijama se ređaju ekonomski uništeni i oboleli poljoprivrednici. Među njima - Kristin Šepard iz SAD, teško obolela od Hočkinove bolesti jer je upotrebljavala Roundap da bi uništila korov.

- Na etiketi u to vreme još nije bilo upozorenja. Čak su nam govorili da je to toliko bezbedan herbicid da možemo i da ga pijemo - rekla je Šepardova pred sudijama.


Komentar: Otrov u njivama, rak na tanjiru


Prodala je imanje, potrošila penzijsko osiguranje kako bi platila skupo lečenje.

Njen advokat Timoti Licenburg kaže da Monsanto odbija da prizna krivicu i da je jedina reč koju razume "odšteta i profit". "Zato treba da govorimo njihovim jezikom i javno ponavljamo ko su oni i šta rade kako bi im se uništio ugled na tržištu", rekao je Licenburg kada smo ga pitali kakve su mu šanse protiv Monsanta.

Biolog Dona Hjuber, takođe iz SAD, daje mu za pravo.

- Od 1992. godine do 1998. tvrdili su da Roundap može da se upotrebljava neograničeno, a od 2012. godine Monsanto je počeo da govori da ipak treba ograničiti količine. Važno je, dakle, da ljudi pruže otpor i javno govore šta se dešava - rekla je ona.

3. Špijuni na njivama

Posle saslušanja 30 poljoprivrednika i naučnika iz celog sveta pred Međunarodnim sudom za Monsanto u Hagu - ni sudije, ni oko 300 građana u publici nisu više imali iluzije: Multinacionalna kompanija Monsanto na isti način razara zapadne "stare" demokratije i kupuje uticaj u državnim institucijama, kao što to sa lakoćom čini u trećem svetu.

- Monsanto je kod nas stvorio svoju sopstvenu policiju - rekao je Persi Šmajser, Kanađanin i poljoprivrednik u penziji.

U publici čujem komentare: "Nije ni čudo, imaju svoju vojsku - kupili su pre nekoliko godina deo zloglasne privatne armije Blekvoters koja ima sve vojne rodove."

Šmajser opisuje kako Monsanto u poštansku sandučad dostavlja letke, pozivajući poljoprivrednike da im dojave ako znaju da njihov sused na oranici ima genetski modifikovano (GMO) seme, a da nije platio licencu. Ako se ispostavi da je dojava tačna, Monsanto podnosi tužbu protiv seljaka.

- Jedan moj komšija platio je 57.000 dolara jer je kod njega na oranici nađeno seme Monsanta - dodaje on.

Koncern ponudio nagodbu

Šmajsera je Monsanto tužio još 1976. godine jer su špijuni pronašli GMO zrna uljane repice na njegovoj njivi.

- Moja žena i ja tada nismo ni znali šta je to GMO. Tražili su od nas 100.000 dolara. Vrhovni sud je odlučio da nismo krivi, ali smo ipak morali da platimo troškove procesa - rekao je on.

Šmajserovi su odustali od uljane repice i gajili drugu kulturu, a onda su jednog dana na svojoj njivi našli GMO uljanu repicu koju nisu posejali. Monsanto im je pismeno ponudio nagodbu: platiće im odštetu bez suda, ali uz uslov da se Šmajserovi obavežu da o tome nikada neće javno progovoriti.
Hag: Suđenje Monsantu
Kriva je država

"Nije Monsanto kriv, kriva je država jer u kanadskom zakonu jasno piše da je zabranjena prodaja ili besplatno davanje proizvoda koji štete zdravlju", rekao je Čopra pred sudijama.
- Zamislite to! Jedno privatno preduzeće hoće da mi oduzme pravo na slobodnu reč - uzviknuo je Šmajser, svedočeći pred sudom u Hagu, dok je publika gromko aplaudirala.

Epilog: Šmajser i njegova žena tužili su Monsanto i sud je dosudio da im agroindustrijski gigant plati odštetu od 650 dolara.

- Nije mnogo, ali je stvar principa - zaključio je ovaj časni čovek.

Otkaz zbog hormona

Svedočio je zatim Šiv Čopra, ekspert kanadske državne agencije, čiji je posao bio da daje preporuke za izdavanje dozvola za biohemijske proizvode.
Monsanto mi uništio letinu

Slično je svedočenje ratara iz zapadne Australije Stiva Marša, koji je živeo od organske poljoprivrede - bez hemije i pesticida. Vetar je u njegovu njivu doneo zrna GMO prepuna pesticida Roundap, kojim su zasipani. Marš je izgubio celu letinu i ekonomski je upropašten. Žalio se sudu - ali nije dobio odštetu.

Dok razgovaramo u pauzi suđenja, Marš mi pokazuje prepisku između ministarstva i Monsanta povodom njegovog slučaja. "Ministarstvo i Monsanto se drže pod ruku", kaže ovaj čovek, dodajući da je umoran, a onda podiže začuđen pogled i dodaje:
"Po onome što sam čuo izgleda da je tako svuda."

Marš je odlučio da prestane da obrađuje zemlju, iako je šesta generacija u porodici koja se bavi poljoprivredom.

Pitam ga zašto uz pomoć nekog novinara ne napiše knjigu o svemu kroz šta je prošao - to bi bilo korisno za mlade poljoprivrednike.

"Da, to su mi još neki rekli. Možda ću napisati knjigu da bih pomogao mladim ljudima, tim pre što moja žena i ja nemamo decu", kaže Marš.
Posle više od tri decenije u državnoj službi Čopra je otpušten jer se suprotstavio odluci vlade da izda dozvolu za Monsantove hormone za goveda. Njegova agencija mu je zabranila da javno istupa pred Senatom u odboru za poljoprivredu koji ga je pozvao da objasni svoj stav. Podneo je tužbu i sud mu je dao za pravo, ali je zatim otpušten "jer odbija da izvršava radne zadatke".
Opet je podneo tužbu - proces još traje.

4. Evropa sluga opasne inustrije

Hag: Suđenje Monsatu

Peter Klauzing, toksikolog
Pred Međunarodnim sudom za Monsanto, koji je prošle nedelje tokom dva dana zasedao u Hagu, osim poljoprivrednika sa više kontinenata svedočili su i lekari i drugi stručnjaci.

- Optužujem eksperte EU za naučnu prevaru - rekao je pred sudijama u Hagu nemački toksikolog Peter Klauzing.

On je podsetio da je Institut za istraživanje i borbu protiv kancera Svetske zdravstvene organizacije (SZO) objavio da su glifosati koji se nalaze u Monsantovom herbicidu "verovatno kancerogeni".

Panel stručnjaka Evropske komisije jednostavno je te nalaze odbio. Stručnjaci EU upotrebili su klasičnu formulu službi za komunikaciju krupne industrije šta god da je u pitanju - bilo osiromašeni uranijum, bilo plastična ambalaža, bilo herbicidi Monsanta ili geneteski modifikovani proizvodi (GMO): "nema dokaza da je kancerogen".

Nije hrana, već otrov

Objavljivanje zaključka SZO izazvalo je veliku uzbunu jer je poruka javnosti u prevodu glasila: "Kad jedete hranu tretiranu pesticidima - vi se ne hranite već se trujete!"

U prevodu Monsanta i drugih korporacija agroindustrije to je značilo da bi mogli manje da zarađuju ili čak da jednog dana budu optuženi za masovno trovanje čovečanstva.

Slično se dogodilo kad je pre četiri godine EU obezvredila studiju francuskog profesora Seralinija, jedinu koja je trajala dve godine i koja je nedvosmisleno pokazala da su svi pacovi hranjeni GMO hranom umrli od mnoštva tumora pre ili kasnije. Brisel je odbio studiju iako je pre toga izdavao dozvole za GMO proizvode Monsanta isključivo i uvek samo na osnovu studija istog tog Monsanta koje nikada nisu trajale duže od tri meseca.

Svedočeći pred sudijama, jedan od saradnika profesora Seralinija izneo je podatak koji nimalo ne uznemirava institucije EU: "Tražeći dozvolu za glifosate, Monsanto nije dao kompletnu deklaraciju sastava Roundapa", rekao je on dodavši da je Seralinijeva laboratorija uspela da identifikuje samo neke od njih.
"Nedeklarisani sastojci Roundapa možda su još otrovniji nego glifosat", rekao je on.

Plaćaju i naučnike

"Laboratorija Kings koledža u Londonu nedavno je objavila studiju koja je pokazala da je došlo do promena u četiri hiljade gena što se potpuno poklapa sa Seralinijevim istraživanjem", svedočila je zatim Kler Robinson, akademski istraživač iz Velike Britanije.
Ona je objasnila da je naučnicima danas veoma teško da budu objektivni jer je nauka privatizovana i čak 70 odsto studija finansiraju velike korporacije.
Ona je kao primer navela da je časopis "Forbs" napao Seralinija objavivši šest tekstova čije je autore finansirala duvanska industrija.
Smanjena otpornost organizma

Svedočeći pred Tribunalom za Monsanto Monika Kriger, nemačka naučnica, iznela je da je studija u Nemačkoj potvrdila veliku razliku u koncentraciji glifosata kod onih koji se hrane proizvodima iz organske poljoprivrede i onima koji jedu industrijsku hranu.
"Petnaest godina bavimo se glifosatima i utvrdili smo da se u crevima množe patogene bakterije ukoliko u njih stigne glifosat, otpornost organizma je poremećena", rekla Kriger.

Deformisane životinje

U SAD je koncentracija glifosata, aktivne supstance u Monsantovom herbicidu Roundap mnogo veća nego u Evropi gde je oznaka GMO obavezna na etiketama.
Američki veterinar Art Danam, izneo je saznanja o patogenim infekcijama:
"GMO izaziva rađanje teladi i prasića sa teškim deformacijama zadnjih nogu, nervnog sistema i kičme", rekao je on.
Studije pokazuju da GMO hrana uzrokuje manjak vitamina B12 i kod ljudi i kod životinja u SAD, a posledice su dramatične.
"To je naročito opasno za krave koje imaju prvo tele i to zato što sada GMO predstavlja poljoprivrednu strategiju na dug rok", rekao je Danam.
Hag: Suđenje Monsantu

5. Džaba dokazi, nema zakona

U Međunarodnom sudu za Monsanto u Hagu 30 svedoka - poljoprivrednika i lekara i naučnika svedočilo je pred petoro uglednih sudija iz celog sveta o strašnom učinku glifosata iz pesticida Roundap američke korporacije Monsanto, o tome kako je ovaj gigant agroindustrije osvajao njihove države, obmanjivao poljoprivrednike, zatrovao zemlju i vode ili njihovim genetski modifikovanim semenom kontaminirao useve.

Senegalski sudija Dior Fall Sow glasno je izgovorio pitanje koje je, posle svih dramatičnih svedočenja, reklo bi se lebdelo u sudskoj sali:

- Dokazi o vezi između glifosata i štete postoje. Zašto smo još ovde gde jesmo? Koji su to problemi koji onemogućavaju istragu i kažnjavanje ove multinacionalne kompanije?- rekao je on.

Pravni odgovor je koliko jednostavan, toliko i porazan: ekocid kao trajno uništavanje čovekove okoline nije definisan kao krivično delo u međunarodnom pravu.

- Da je ekocid već definisan kao krivično delo, Monsanto ne bi mogao da zagađuje i truje kako to čini čitav vek, ne bi mogao da slobodno prodaje proizvode koji uzorokuju bolest i smrt na hiljade ljudi - objašnjava Mari-Monik Roben, članica odbora Tribunala, francuska novinarka koja je prva otkrila zdravstveni skandal i kriminalne metode Monsanta.

Fransoaz Tilkens, predsednica Tribunala za Monsanto, ugledni univerzitetski profesor i bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava, rekla je da žali što se gigant agrobiznisa kao tužena strana nije pojavio na sudu.


Komentar: GMO razara Argentinu (FOTO)


Monsanto je umesto toga objavio pismo u kome se tvrdi da je korporacija unapred osuđena.

Samo moralna osuda

- Ne samo da Monsanto nije unapred osuđen, već neće biti uopšte osuđen - prokomentarisala je sudija Tilkens.
Nada u drugi pokušaj

Mišljenje ovog suda biće poslato Međunarodnom krivičnom sudu s predlogom kako da se ekocid definiše kao krivično delo. Adresa nije izabrana slučajno.

Pre pedesetak godina već je jednom propao sličan pokušaj da se u "Rimski statut" Međunarodnog krivičnog suda (MKS) unese ekocid - zločin protiv čovekove okoline. Postojao je plan da ekocid uđe u član 26 kojim bi se definisali najteži zločini protiv čovekove okoline kako u doba rata tako i u doba mira. U toku redakcije Rimskog statuta MKS-a ekocid je međutim izbačen iz teksta i to na pritisak uglavnom nuklearnih sila kao što je Francuska koje su se plašile mogućih posledica po njihove atomske industrije. Ostali su: genocid, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti.
- Ovaj sud, sazvan na inicijativu građana, nije ni krivični, ni administrativni, ali ima snagu da izrekne moralnu osudu i utiče na međunarodno pravo - rekla je ona dodavši da će do kraja godine sudije objaviti svoje "konsultativno pravno mišljenje".

- Međunarodno pravo mora da evoluira. Pravo postoji da bi služilo ljudima i oni su tu da ga menjaju, vi ste tu da to podstaknete - rekla je sudija Tilkens na kraju suđenja pred nekoliko stotina ljudi u sali.

Dok ekocid ne postane krivično delo, žrtve Monsanta i njemu sličnih moći će jedino pred administrativnim sudovima da traže odštetu ako za to imaju snage i novca za advokata, a šefovi Monsanta i njemu sličnih i dalje neće morati da se plaše da im preti zatvor.
Sudija zahvalila studentima

Fransoaz Tilkens se posebno zahvalila svojim studentima - dobrovoljcima koji su nesebično pomogli da se suđenje organizuje i učesnici i publika budu primljeni.
"Hvala vam", rekla je sudija Tilkens, "šta god da sutra budete radili u životu, nadam se da nikada nećete zaboraviti ovo što ste čuli u toku dva dana rada Tribunala".