Dokumentarac o ‘fenomenu’ chemtrails; govore ljudi iz svijeta koji znaju što se događa i koji imaju hrabrosti govoriti o tome. Vršene su analize uzoraka zraka i tla. Planeta je otrovana i dalje se truje svakodnevno. Nikada nismo bili bolesniji i umorniji; glavobolje, nesvjestice, problemi sa kožom, slabost, problemi sa dišnim putevima, Alzheimer, Parkinson, autizam, Multipla skleroza, tumori, metali u zraku, barij-sulfat, aluminij. Vojni establishment vrši operacije zaprašivanja kemikalijama.
Obratite pažnju na satelitske snimke planete sa chemtrailima i ‘ripple effects’ — rebrastim oblacima koji se stvaraju od pulsiranja EM valova Haarp-a. Pulsiranje nisko frekventnih elektromagnetskih valova prolazi kroz ljudsko tijelo i utječe na živčani sustav. Ljudi postaju nervozni, depresivni, ravnodušni i nasilni. Masovna zaprašivanja iznad gradova, kontrola stanovništva i uma. Sve živo na planeti je pogođeno zaprašivanjem: životinje, drveće, insekti… .
Holandska vlada odlučila je da obustavi sva usvajanja dece iz inostranstva, nakon što je zvanična istraga otkrila da su brojna deca bila ilegalno usvojena.
Istraga je bila fokusirana na usvajanja dece iz Bangladeša, Brazila, Kolumbije, Indonezije i Šri Lanke u periodu od 1967. do 1998. godine.
Holandski ministar za ljudska prava Sander Deker izjavio je da vlada nije godinama intervenisala, odnosno da su zvaničnici bili svesni da se nešto nepropisno dešava, a mnogi su i lično bili umešani u usvajanja.
Agencija Rojters prenosi da je istragom utvrđeno da su deca iz tih zemalja bila uglavnom kupljena ili ukradena od bioloških roditelja, kao i da do istrage ne bi došlo da veliki broj usvojene dece nije podneo zahteve da istraži svoje korene i pronađe prave roditelje.
Tom prilikom utvrđeno je da su njihovi dokumenti ili bili izgubljeni ili falsifikovani, kao i da je njihovo usvajanje bilo ilegalno.
U poslednjih 50 godina holandski roditelji usvojili su oko 40.000 dece iz 80 zemalja, a ta praksa se smanjila prethodnih godina, pa je tako 2019. godine usvojeno 145 dece iz inostranstva.
U najtežim slučajevima, otkriveno je da su deca usvajana preko posrednika ukradena ili kupljena pod prisilom bioloških roditelja.
„Verujem da će ovo biti bolno za mnoge, ali ne zaboravimo razloge ove odluke – obustavljanjem usvajanja štitimo decu i njihove biološke roditelje“, rekao je Deker i dodao da je na novoj vladi da odluči da li će novi sistem usvajanja biti napravljen tako da onemogućava ovakve zloupotrebe, preneo je Tanjug.
Pročitajte još: izvor : https://rs-lat.sputniknews.com/
Procenjuje se da godišnje nestane oko 8 miliona dece, među kojima su i deca koja su pobegla od kuće kao i ona koja su oteta. Poznato je da mnoga deca koja su nestala završe kao robovi dečje prostitucije, pedofilije, prisilnog rada, uzimanja organa i prisilnog ratovanja piše 4dportal.
Pitanje je – gdje nestaju naša djeca? ICMEC u svom izvještaju iz veljače 2014. navodi porast u broju prijava nestale djece, i to iznad 40%. Britanska studija navodi nevjerojatno povećanje od 88% u prošlom desetljeću.
‘Naše bebe ukrali su u riječkom rodilištu i prodali ih imućnim parovima u inozemstvu’, tvrde dvije majke koje su rodile zdrave dječake i ostale bez njih!? Priča za filmski scenarij.
Nakon što je jedna od njih rodila zdravog dječaka, kratko mazila i predala sestri, izgubio mu se svaki trag. Ocu su javili da su dijete i supruga dobro i da ne treba dolaziti u rodilište.
Istu večer medicinska sestra je rekla majci da je dijete bolesno i da ga pregledava liječnik, ali nije rekla o čemu je riječ. Sljedećeg jutra javili su joj da je preminuo tijekom noći.
Nisu objasnili od čega je beba umrla. Liječnik koji ju je porodio rekao je da su tijelo već prebacili na patologiju. Otac je otišao i od patologa tražio da vidi sina, no ondje ga nije bilo. Sljedeća tri dana otac je dolazio tražeći dijete, no patolog mu je odgovarao da tijelo nije stiglo.
Liječnik im je tada rekao da su bebu već otpremili u mrtvačnicu. Otišli su na groblje i ondje vidjeli raku i križ s imenom sina, no nitko im nije mogao potvrditi da je ondje ukopano upravo njihovo dijete. Roditelji nisu dobili iz bolnice ni rodni list ni otpusno pismo novorođenčeta, čak ni smrtovnicu. Platili su detektiva koji je otkrio da su dokumenti iz bolnice lažni.
Druga majka je s trudovima došla u bolnicu. Liječnici su joj nakon pregleda rekli kako je beba umrla u trbuhu. Na porođaju su bila samo dva liječnika. Bez medicinskih sestara i drugog osoblja. No, majka je cijelo vrijeme osjećala bebu kako se miče u trbuhu, pa je nakon porođaja izričito zatražila od liječnika da joj pokažu dijete.
Dopustili su joj letimičan pogled, no dobila je anesteziju i nakon toga se ničeg nije sjećala. Kada se probudila, majka je opet zatražila da vidi tijelo bebe jer joj je u sjećanju ostala ružičasta koža idijete joj nije izgledalo mrtvo.
Ujutro su ocu rekli da je posteljica ugušila bebu i da je obveza bolnice pokopati je. Tijelo je nestalo, dobili su dokumente iz bolnice koji su lažni jer se ne slažu datumi….
Djecu najviše kupuju pedofili! Cijene se kreću od 15.000 do 40.000 eura
U Srbiji su roditelji pokrenuli internetsku stanicu za nestale bebe www.kradjabeba.org, na kojoj govore o nestancima beba iz rodilišta u Srbiji. Lani su u Španjolskoj otkrili lanac liječnika, svećenika i časnih sestara koji su roditeljima ukrali više od 30.000 beba.
‘Čitav život znao sam da nešto nije u redu, da ja ne pripadam njima. U mojoj danskoj obitelji svi su plavi, takve su im oči i kosa, a ja sam crn. A onda mi je majka prišla i priznala ono što su od mene godinama krili.
Kupili su me za 20.000 maraka od Centra za socijalni rad’, šokantna je priča Andersa Olsena, koji živi u Kopenhagenu, a rođen je zapravo u Vojvodini. Dodatni šok za Andersa uslijedio je kad su mu njegovi danski roditelji priopćili da je njegova sestra, s kojom je odrastao, zapravo beba rođenja u Šapcu u Srbiji
Njih dvoje pripadaju “armiji” od 10.000 beba čijim je roditeljima posljednjih četrdesetak godina u Srbiji rečeno kako su im djeca umrla odmah nakon rođenja u rodilištima, a zapravo su bila prodavana i posvajana.
Bebe koje su našle dom kod drugih roditelja mogu se nazvati i ‘sretnim’ bebama u odnose na desetine tisuća onih koje su silovane i na obredima žrtvovane kao nekada životinje u čast Bogovima.
U krađu novorođenčadi najviše su umiješane službe za socijalni rad, ljudi iz matičnih ureda, neki liječnici kao i neke službe iz vrha policije.
Shema je uglavnom ista. Nakon nekoliko dana bebe su proglašavane mrtvima, a u gotovo 99 posto slučajeva roditeljima nije dopušteno da vide mrtvo dijete uz objašnjenje da bi mogli doživjeti traumu koja može utjecati na sljedeću trudnoću.
Svima su uglavnom pričane iste priče, koje su počinjale sa:’Još ste mladi, biti će djece’!
Je li USAID stoji iza organiziranog šverca djece i ljudskih organa?
Najnoviji slučaj, u kojem otac ukradene bebe, Damir Majstorović direktno i sa dokazima optužuje ljude u vrhu Kraljevine Nizozemske navodeći i imena i slike osoba koje učestvuju ( jedna je izvršila plastičnu operaciju) u otimanju djece, kao i slike seansi u kojima se ubijaju djecu, a radi se o 98.000 ukradenih beba i djece, samo potvrđuje da se ovdje radi o jako dobro organiziranom krijumčarenju djece, a potpuno je jasno i čemu sve to vodi.
Dakle, unatoč tehnološkom napretku, kao i zalaganjima brojnih organizacija, donesenim zakonima i međunarodnoj suradnji, broj nestale djece kao i broj iskorištavane djece je u porastu. Bez obzira na službena negiranja, djeca su uključena i u trgovinu organima.
Ova trgovina također spada u organizirani kriminal, jer je u nju uključeno više osoba, poput agenata koji traže donore (bez obzira jesu li dobrovoljni ili ne), medicinskog osoblja, medicinskih stručnjaka, banke organa i drugih, a proziva se sve više i američka humanitarna organizacija USAID.
Meksički narkokartel simbolički nazvan ‘Vitezovi Templari’ optužen je da je za obred inicijacije u redove koristio kanibalističke rituale žrtvovanja i hranjenja dječjim mesom. Pokojni vođa kartela Nazario Moreno je osobno naredio da novi članovi odanost moraju dokazati konzumiranjem ljudskih organa.
Izaslanik meksičke države Alfredo Castillo rekao je da su inicijati tako morali jesti ljudsko srce, što je potvrđeno tijekom ispitivanja uhićenih članova. ‘Imamo izjave ljudi koji kažu da su bili prisutni kada je Nazario Moreno došao i ostalima rekao – Danas ćemo pojesti nečije srce’!
Zašto se ovo događa i što se krije iza brda?
Potpuno je jasno da je ovo samo dio davno napravljenog scenarija iluminata koji žele pokoriti svijet. Svi su zadovoljni. Zahvaljujući švercu djece i organa koje se provodi ‘legalno’ preko USAID-a i sličnih ‘humanitarnih’ Sorosevih organizacija, pedofili plačaju i dobivaju svoje ‘topovsko meso’ na koje mogu zadovoljavati svoje bolesne nagone, psihopati koji žele živjeti kao kornjače (Rockefeller i drugi stogodišnjaci) dobivaju mlade organe, IBM koji je kupio licencu mikročipa početi će masovnu proizvodnju čipova kako bi čipirali svu djecu jer će ih tako ‘pronaći’ kada ih se otme.
Poslije će se se uvesti obveza čipiranja ostalih ljudi ( kada mogu djeca mogu i odrasli) kako bi se preuzela kontrola na čitavim čovječanstvom. Je li i ovaj tekst teorija zavjere? Shvaćamo li uopće što se događa?
Posle bombardovanja kod nas od kancera oboleva 335 dece na milion stanovnika, a u evropskim zemljama 165 * Posebno u periodu posle 1999. imamo veliki porast leukemije kod dece od pet do devet godina
Srbija posle NATO bombardovanja ima duplo više dece obolele od raka nego druge evropske zemlje, otkriva za Informer naš poznati neurohirurg prof. dr Danica Grujičić. Prema njenim rečima, nakon 1999. godine u Srbiji 335 dece na milion stanovnika dobije neki oblik karcinoma, dok je taj broj u drugim evropskim zemljama 165.
Da je ovde reč o direktnim posledicama NATO bombardovanja, govori i podatak da je 1999. godine, pre agresije, u Srbiji na milion stanovnika od raka obolevalo 160 mališana, dakle, čak manje od evropskog proseka.
Nagli porast
Profesorka Grujičić napominje da je u periodu posle bombardovanja posebno veliki porast leukemije kod dece. - Preliminarni rezultati naučnomedicinske studije o posledicama NATO bombardovanja pokazuju porast učestalosti malignih bolesti u Srbiji. Broj obolelih, naročito među najmlađima, duplo je veći od evropskog proseka. Kod nas na milion stanovnika kancer dobije 335 dece, a u drugim zemljama kontinenta 165. Ako se uzme u obzir da je pre bombardovanja kod nas od raka obolevalo 160 mališana na milion ljudi, jasno je da se toksini iz NATO bombi moraju uzeti kao ozbiljan, možda i ključni uzrok ove strašne pojave. Naročito je primetna učestalost leukemije kod dece od pete do devete godine - kaže dr Grujičić i dodaje da se ona i njene kolege sa svim ovim slučajevima svakodnevno susreću i u praksi. - Mi jasno vidimo da su maligne bolesti u Srbiji sve češće, da zahvataju sve mlađu i mlađu populaciju i da su agresivnije. To je posebno bilo izraženo između 2007. i 2012. godine- kaže dr Grujičić.
Informer
Prema njenim rečima, nema osobe u Srbiji koja direktno ili indirektno nije osetila posledice bombardovanja: - Svi mi znamo da je nastupilo ogromno zagađenje u aprilu 1999. i da su NATO bombe uticale na zdravlje ljudi u našoj zemlji. Vi u Srbiji više nemate porodicu koja nema nekog obolelog od malignih bolesti. Radi se ne samo o ekološkoj katastrofi, već je namera NATO bila genocidna, gađali su sa namerom područja za koja se znalo da su na mapi hazarda. Oni su od nas napravili jedan eksperimentalni poligon - navela je Grujičićeva.
Detaljno ispitivanje
Kako je dodala, ono što mora da se uradi jeste da se izvrši jedno detaljno i matematički precizno ispitivanje.
- Pitanje je hoćemo li ikad dobiti podatak koliko su oni ispustili osiromašenog uranijuma, a koliko drugih toksičnih materija preko bombi. S prolaskom vremena, to je sve teže utvrditi, ali postoje stručnjaci koji tačno mogu da razlikuju zagađenja nastala od NATO agresije i ova novija - objašnjava dr Danica Grujičić.
Čikarić: Porast leukemije 110 odsto
Novak Đurović
Onkolog Slobodan Čikarić kaže da najnoviji rezultati studije Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja samo potvrđuju ono na šta nauka ukazuje i upozorava već godinama, a to je da Srbi masovno umiru i tek će umirati od raka zbog bombi sa osiromašenim uranijumom. - Ništa me u skorije vreme nije toliko iznerviralo nego izjave ambasadora SAD u Srbiji Kajla Skota i generalnog sekretara NATO Stoltenberga da osiromašeni uranijum ne škodi zdravlju ljudi. Razumem da su laici i da nemaju veze sa medicinom, ali da su zbog para spremni da lupaju tolike gluposti, to stvarno ne razumem. Osiromašeni uranijum je veoma opasan i kancerogen jer emituje radioaktivne alfa zrake. Kratko i jasno, bomba koja u sebi ima osiromašeni uranijum, kada eksplodira, za sobom ostavlja prašinu, kao što drvo u šporetu ostavlja pepeo za sobom kad izgori. Ta prašina od bombe se pod uticajem brojnih hemijskih reakcija diže u vazduh i formira oblake kancerogene prašine koje vetrovi prenose na razne strane - kaže Čikarić i iznosi posledice tog procesa: - I otud mi od 2005. imamo porast obolelih od leukemije za 110 odsto jer taj latentni period kod raka krvi traje od pet do deset godina, a kod ovih drugih karcinoma 15 i više godina.
Počeo je veoma tajni rat protiv novca. Bolje pripazite na svoje račune u banci, debitne kartice i rezerve zlata. Svetska elita se ove nedelje tajno sastaje na Bilderberg konferenciji, koji se održava u luksuznom odmaralištu Telfs-Buhen u Austriji
Novinari su potvrdili da će privatne rasprave među vodećim moćnim brokerima sa svih strana sveta da uključuju sporazume o ograničavanju valuta i penalizaciji, a kasnije čak i zabrani keša.
Među onima koji dolaze na sastanak se nalaze razni bogati moćnici, bankari, sponzori i mnogi drugi, a jasno je da se njihova agenda poklapa sa onim o čemu se već neko vreme spekuliše.
Početak ukidanja novca je blizu. Moćna grupa Bilderberg će raspravljati o uvođenju kontrole kapitala među prosečnim stanovnicima, dok će HSBC banka, čiji će predstavnik takođe prisustvovati konferenciji, platiti više od 40 miliona dolara za ilegalno pranje novca, koje uključuje dilere oružjem i pomaže bogatima da ne plaćaju porez.
Ironija je u tome da će HSBC biti deo pregovora koji će se svoditi na ukidanje keša i uvođenje kontrole kapitala običnim stanovnicima s ciljem zaustavljanja poreskih prevara i omogućavanja veće kontrole država nad finansijama stanovnika.
Za vreme konferencije, Bilderberg će dati zeleno svetlo za ekonomska ograničenja pod opravdanjem da se zaustavi finansiranje terorističkih grupa poput ISIS-a. U Bilderbergu će se takođe raspravljati o kontroli prodaje dragocenih metala u Evropi.
Brojni uticajni ljudi su u poslednje vreme počeli da pozivaju na ukidanje fizičke valute, omogućavajući centralnim bankama i vlastima da direktno kontrolišu finansije pod opravdanjem sprečavanja ekonomskog kolapsa.
Kad god nešto uključuje bankare i veliku dozu tajnosti, to ne može biti dobro za obične ljude.
Ukoliko se keš kriminalizuje, svi će biti primorani da koriste digitalnu valutu preko sistema koji se kontroliše i prati od početka do kraja od strane bankarske industrije.
Tako će insajderi dobiti moć, informacije i profit nad svakom transakcijom.
To zaista jeste žig zveri… svet u kojem se slobodni ljudi kriminalizuju i u kojem je pokoravanje jedini prihvaćeni način plaćanja.
Arheolozi su iz reke Vrbas nedaleko Banjaluke izvukli srednjovekovni mač koji je bio zaboden u stenu, zbog čega su ga već prozvali “banjalučkim Ekskaliburom”, po uzoru na legendu o Kralju Arturu.
Arheolog Ivana Pandžić, koja je učestvovala u ronjenju i vađenju mača, kazala je da je iz vode uspešno izvučen izuzetno dobro očuvan srednjovekovni mač.
„Jedino je vrh mača koji je bio zaboden u stenu malo oštećen jer nedostaje mali deo vrha. Mač će sada biti prevezen u Muzej Republike Srpske, a s nama je koleginica iz Instituta za konzervaciju iz Beograda, koja je odmah pristupila zaštiti“, rekla je Pandžić za medije u BiH.
Tek posle preduzimanja mera zaštite pristupiće se rasvetljavanju misterije kome je mač pripadao, kao i u kom periodu je nastao. Postojanje mača je ranije utvrđeno, ali je tek sada izvučen posle angažovanja profesionalnih ronilaca i arheologa.
„Ovakav tip mača korišćen je u razdoblju od poslednje četvrtine 13. do prve polovine 15. veka. Takvi mačevi na našim prostorima su relativno retki, zbog čega je njegovo spasavanje i konzervacija od prioritetnog značaja, kako za muzej, tako i za grad i Republiku Srpsku“, rekli su u Muzeju Republike Srpske.
Ranije je arheolog Pandžić istakla da je ideja da se mač, pošto se u celosti očisti, restaurira i analizira ponovo vrati u kamen.
„S obzirom na to da ga svi već zovu banjalučkim „Ekskaliburom“ zašto da ne iskoristimo tu situaciju u kojoj se on nalazi kako bi cela priča bila što atraktivnija.
Salih Selimović je istoričar, publicista i profesor iz Sjenice u Srbiji. Rođen je 1944. u Tešnju u BiH. Poznat je po istraživanjima islamizacije južnoslovenskih prostora, s posebnim naglaskom na demografske i migracione procese u Raškoj oblasti. Dobitnik je Vukove nagrade za 2013. i Kočićeve nagrade za istu godinu.
Selimović je objavio šest knjiga i više od 70 naučnih radova. Njegovu posljednju knjigu „Prilozi prošlosti Stare Raške“ stručna javnost ocijenila je kao istoriografski biser. Na početku intervjua, sagovornik je za Press.rs odgovorio na pitanje zbog čega je islamizacija tabu tema, o kojoj se vrlo malo govori i u Srbiji i u BiH, pa i u širim relacijama.
- To je tako zato što je većina naših muslimana srpskog porijekla i pravoslavne provenijencije. Znači, Srbi islamske veroispovesti. Ako bi to zvanično bilo prihvaćeno, bio bi uvećan srpski nacionalni korpus, što nije odgovaralo prvo ranijim okupatorima, zatim komunistima, a danas političarima i intelektualcima koji insistiraju na tome da su muslimani u Srbiji poseban narod. Takvo rešenje nije odgovaralo ni stranom faktoru s imperijalnim ambicijama prema srpskim zemljama. Oni su nastojali da rascepkaju srpski nacionalni prostor radi lakšeg otimanja teritorije.
U „Prilozima prošlosti Stare Raške“ istraživali ste islamizaciju. Šta je njen najčešći uzrok?
- Prevladavaju ekonomski razlozi i danak u krvi. Bilo je i čestih slučajeva prelaska u islam zbog skrivanja od krvne osvete. Taj proces se odvijao sporo i individualno, a ređe porodično. Kolektivnih prelazaka skoro da nije bilo.
Kada se islamizacija dogodila?
- Na području Raške masovnija je krajem 17. vijeka, a najvećim dijelom se desila u 18. vijeku. U dijelu Pešterske visoravni i u Vraneškoj kotlini taj huk islamizacije završen je tek u prvoj polovini 19. vijeka. Precizni popisi iz 15, 16. i u prvoj polovini 17. veka apsolutno jasno govore o sporoj i najviše individualnoj pojavi islamizacije. I ti prvi konvertiti bili su muslimani u prvom ili drugom koljenu. Često su popisivani kao sinovi Abdulaha, odnosno rabovi Božji, kako bi prikrili hrišćansko poreklo očeva. Mada, bilo je i onih koji su popisivani s turskim ili arapskim imenom, a zadržali su očevo srpsko ime. Ogromna većina popisanih uživalaca i posednika baština su hrišćani sa srpskim imenima.
Ko je vršio te popise?
- Turske vlasti pod strogom kontrolom kadija. Oni su prevedeni i više, što se istorijske nauke tiče, nema nikakve dileme o verskoj i etničkoj pripadnosti stanovništva Stare Raške. Istina, bilo je i muslimana koji su bili turskog, grčkog, albanskog, bugarskog, ruskog ili mađarskog porekla, koji su, kao turski činovnici, uleme, vojnici i vojne starešine boravili u Raškoj.
Koliki je bio njihov broj u odnosu na broj poislamljenih Srba?
- Zanemarljiv.
Zanimljivo da je islamizovano stanovništvo zadržalo srpski jezik.
- Pored petovekovne vladavine Osmanlija, naši muslimani su ljubomorno i uporno čuvali svoj maternji jezik kojim su govorila i njihova dojučerašnja braća pravoslavci. I oni koji su se uzdigli na najviše državne, vojne i druge položaje u Osmanskoj imperiji uvek su sa svojim sunarodnicima razgovarali i dopisivali se na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom, poznatim kao bosančica.
Srpski je bio jedan od četiri zvanična jezika na turskom dvoru?
- To je nesporna činjenica. Postojalo je i tzv. begovsko pismo u staroj Srbiji i tembelijsko pismo kojim su se otmeniji muslimanski krugovi služili sve do početka 20. vijeka. Postojao je celi pokret među muslimanskim intelektualcima da udžbenici u školama i druge knjige budu štampane na narodnom jeziku, a ne na turskom i arapskom. Pesnik Mehmed Hevaji Uskufi je 1631. napisao i rečnik srpsko-turskog jezika. Mnogi su zbog toga bili progonjeni od turskih vlasti, a pesnik Ilhamija to je platio i glavom.
Šta je još sačuvano osim jezika?
- Osim jezika i pisma, naši muslimani sačuvali su i mnoge hrišćanske i prethrišćanske tradicije sve do današnjih dana. Nikada muslimani iz svoje svesti nisu izbacili Božić, Savindan, Vaskrs, Mladence, Đurđevdan, Ilindan, Mitrovdan. Prilikom terenskih istraživanja na Sjeničko-pešterskoj visoravni, Polimlju i Bihoru, bio sam frapiran koliko su stariji muslimani, posebno žene, vodili računa o tim hrišćanskim praznicima. Samo da navedem primer praznovanja i saborovanja na Svetog Arhanđela kod manastira u Kumanici na Limu. U ta dva dana, koliko traje saborovanje, skoro trećina ogromne mase naroda su muslimani, i to ne samo iz bliže okoline. Svi se mole i traže lek i duševni mir. Na Pešteru je najveći narodni sabor i teferič 2. avgusta, odnosno na Ilindan, kojeg naši muslimani nazivaju Aliđun.
Do podne Ilija, od podne Alija?
- Upravo tako. Prema narodnoj tradiciji, Ilija Kuč se tačno u podne „poturčio“, odnosno islamizovao i postao Alija.
Vi u svojoj knjizi navodite da je kod muslimana postojao kult Svetog Save?
- I te kako je bio prisutan kod muslimana u Limskoj dolini, ali i na mnogo širem prostoru. Uvek su muslimani u Staroj Raškoj znali da su srpskog porekla i da su pre islamizacije bili pravoslavci. Izuzetak su samo albanski Malisori, koji su došli u jugoistočni deo Raške tokom 18. veka. Zato su čuvali i štitili manastir Mileševa kao svoju svetinju. Klanjali su se moštima Svetog Save i verovali u njihovu čudotvornost.
Vi tvrdite da je Sveti Sava zbog toga spaljen?
- Da bi im sačuvali zdravlje i zaštitili ih od uroka, mnogi muslimani su krstili svoju decu. To je bio jedan od razloga što je islamizovani Albanac Sinan-paša naredio da mošti Svetog Save budu iskopane, prenesene na Vračar i spaljene. Paša je mislio da će tako uništiti kult tog velikog srpskog prosvjetitelja i odbiti muslimane od manastira Mileševa.
Da li je uspeo?
- Izazvao je kontraefekat. Tek od tada se kult ovog svetitelja proširio na sve srpske zemlje, a muslimani su nastavili da poštuju njegov kult, posećuju i daruju Mileševu.
Turci su hteli da spale i Mileševu?
- To je 1875. htio da učini jedan turski paša, koji je s vojskom bio na putu za Bosnu. Muslimani iz okoline manastira i Prijepolja su se organizovali i stali pred pašu. Njihov predstavnik Alija Malagić zaplakao je, pao na kolena i zamolio pašu da to ne učini ovim rečima: „Aman, čestiti pašo, nemoj to da učiniš, ako za boga znaš. Nama ovaj manastir svetli kao sunce i iz ove kuće nam je blagoslov i na nas i na mal. Svako u ovoj kući dobije hleba i soli. Svakome je ona od pomoći.“ Tada je paša odustao od paljevine i rušenja Mileševe.
Postoji mišljenje da jezik kojim govore muslimani u Srbiji nije srpski nego bošnjački?
- To je srpski jezik. Pozitivni građanski zakoni omogućavaju nacionalnim manjinama mnogo šta na maternjem jeziku, što je svakako u redu. Ali, nije u redu da se sada kao maternji jezik muslimana izmišlja nekakav bošnjački jezik, kad je muslimanima to oduvek bio srpski jezik.
Šta je ispravno, Raška ili Sandžak?
- Stara Raška je kolevka srpske srednjovekovne države koju je utemeljio Stefan Nemanja, a međunarodno priznanje obezbedili su joj njegovi sinovi arhiepiskop Sava i kralj Stefan Prvovenčani, početkom 13. vijeka.
Otkud ime Sandžak?
- U 19. veku sandžaci su u Turskoj bili samo administrativno-upravna područja. Bilo je 290 sandžaka, raspoređenih u 77 vilajeta ili pokrajina. Nijedan nije zadržao to tursko ime, osim ovog kojem se na taj način želi stvoriti neki individualitet u odnosu na druge krajeve Srbije i Crne Gore.
U balkanskim ratovima većina muslimana borila se protiv srpske vojske?
- Zato što su vekovima ubeđivani da je za sve njihove nevolje i težak život kriv srpski narod. Muslimani su smatrali da, boreći se protiv srpske vojske, brane svoja ognjišta. Međutim, srpska vojska se veoma korektno, čak prijateljski, odnosila prema muslimanima posle pobede i ulaska u ovaj kraj.
Da li je bilo odmazde?
- Ne. Naprotiv. One koji su hteli da beže u Albaniju ili Tursku srpska vojska je vraćala kući. Nije bilo paljevina, osveta i ubistava. Oprošteno je svima koji su se borili u turskoj vojsci ili u bašibozuku, ukoliko nisu činili zločine nad civilnim stanovništvom. Kralj Petar I Karađorđević u svom proglasu pred početak rata naglasio je: „Moja će vojska u Srbiji pored hrišćana zateći i Srbe muslimane, koji su nam isto tako dragi, a s njima i Arbanase, hrišćane i muslimane, s kojima naš narod živi zajedno već 1.300 godina, obično deleći s njima sreću i nesreću. Mi im svima nosimo slobodu, bratstvo i jednakost u svemu sa Srbima“.
Vi često navodite primjer sela Borovići, kod Sjenice.
- Meštani Borovića su se digli i krenuli za Tursku. Srbi iz susednog sela, sa starešinom Vojom Popovićem Bobovićem na čelu, stigli su i zaustavili te muslimane. Taj Popović je stao ispred njih i moleći ih da ostanu rekao: „Braćo, kuda ćete? Srbija je vaša otadžbina, a ne Turska. Kralj vam garantuje slobodu, veru i imanja. I ja lično i svi mi, vaše komšije, isto to vam garantujemo“. I muslimani iz Borovića nisu nikada nigde otišli, osim u novije vreme, kao što su i mladi iz drugih sela morali da idu u urbane sredine radi zaposlenja i školovanja.
U knjizi pišete o istaknutim muslimanima koji su se deklarisali kao Srbi.
- Pored represije, prvo turske, a zatim austrougarske vlasti, brojni muslimanski intelektualci dičili su se srpskim poreklom i uporno su se izjašnjavali kao Srbi islamske veroispovijesti. Pisali su pesme srpstvu, kao i pripovetke i romane po kojima su apsolutno pripadali srpskom etnosu i srpskoj književnosti. Karakterističan je primer Omer-bega Sulejmanpašića Despotovića. Austrougarske vlasti mu nisu mogle ništa drugo, već su ga proglasile ludim. Kada je izbio Prvi svetski rat, te iste vlasti uhapsile su svih 139 učenika muslimana u mostarskoj gimnaziji. Samo su puštani oni koji su se izjasnili da su Hrvati, ali velika većina se izjasnila da su Srbi.
Muslimana je bilo i u „Mladoj Bosni“.
- Učenik Ibrahim B. Alajbegović na sarajevskom veleizdajničkom procesu islednicima je u lice rekao: „Uskoro će doći ‘Beli orlovi’. Mi ih željno iščekujemo“. Taj učenik je ubijen u zatvoru i nije dočekao tako željenu slobodu.
Vi ste u knjizi „Prilozi prošlosti Stare Raške“ napisali: „Ako su naši muslimani pre oslobođenja 1912. godine bili Turci u političkom smislu, posle rata su bili Srbi u nacionalnom smislu“. Objasnite ovaj stav.
- Najispravnije rešenje za naše muslimane jeste da budu ono što po poreklu i jeziku i jesu, a jesu Srbi islamske veroispovesti. Tada će prestati razne zloupotrebe, politikantske igre i manipulacije muslimanima, pre svega od velikog dela sopstvene elite. Strani faktor uvek računa na taj versko-nacionalni momenat za stvaranje konfliktnih situacija, koje slabe kohezionu snagu i otvaraju put za svakovrsne strane pritiske i intervencije.
Mnogi poznati muslimani smatrali su sebe Srbima!
Možete li da navedete imena najpoznatijih ljudi među muslimanima koji se, kroz istoriju, nisu odrekli svog srpskog porekla ili su otvoreno isticali da su Srbi?
- To su Derviš-beg Ljubović, Omer-beg Sulejmanpašić Despotović, Mehmed Kurt, Salih Karabegović, Salih Kazazović, Ali-Riza Dautović, Avdo Karabegović Hasanbegov, Avdo Karabegović Zvornički, Osman Đikić i njegova sestra Hatidža, Smail-aga Ćemalović, Ibrahim Hadžiomerović, Ali Fehim Džabić, Asim Šeremet, Muhamed Mehmedbašić, Mustafa Golubić, Hasan Rebac, Šukrija Kurtović, Uzeiraga Hadžihasanović, Hamid Kukić, Mustafa Mulalić, Rešad Kurtagić, Derviš Šećerkadić, Mujo Pašić, Hasan Brkić, Osman Karabegović, Džemal i Šukrija Bijedić, Šefket Maglajlić, Midhat Muratbegović, Skender Kulenović, Omer, Avdo i Hamza Humo, Ćamil Sijarić, Derviš Sušić, Meša Selimović, Alija Konjhodžić, Ismet Pupovac, Emir Kusturica, Dževad Galijašević, Amir Čamdžić, Mehmedalija Nuhić i mnogi drugi.
Патроним означава да је презиме настало од оца (нпр. презиме Јовановић је настало од имена Јован на које је додат наставак „ов“ што означава припадност и на крају је придодат деминутивни наставак „ић“ што значи малени или млади).
Матроним означава презиме настало од мајке (нпр. презиме Сарић – у овом слчају ће на има само дода наставак „ић“)
Извор: Bojana Wiki PG
Већина породица у Србији носи презиме по неком од својих предака из 19-ог века. Узрок овој појави лежи у чињеници да су се презимена у Србији до друге половине 19-ог века мењала из генерације у генерацију, тако да је већина становништва носила презиме по имену оца.
Тако се дешавало да у једној кући три различите генерације имају три различита презимена. У то време, стара, родовска презимена била су махом у мањини. Године 1851. кнез Александар Карађорђевић је донео указ о непроменљивости презимена, чиме је у већој мери заустављен процес мењања истих.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je objavio na ruskoj televiziji da je Novi svetski poredak propao, tvrdeći da svet sada doživljava poslednje trzaje prema smrti elitističkog režima Putin je rekao za ruski kanal NTV da su pokušaji da se stvori globalistički Novi svetski poredak propali zbog buđenja ljudi širom sveta koji su spoznali podmuklu istinu o planovima elite.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je objavio na ruskoj televiziji da je Novi svetski poredak propao, tvrdeći da svet sada doživljava poslednje trzaje prema smrti elitističkog režima
Putin je rekao za ruski kanal NTV da su pokušaji da se stvori globalistički Novi svetski poredak propali zbog buđenja ljudi širom sveta koji su spoznali podmuklu istinu o planovima elite.
“Ovo je bio neizbežno. Pokušaji da se stvori unipolarni svet nisu uspeli. Mi već živimo u drugim vremenima. Rusija se uvek držala toga da mora poštovati interese drugih, dok smo u odbrani nas samih. Ovo je način kako ćemo graditi naše odnose s našim kolegama”, rekao je Putin u intervjuu prošle nedelje.
Predsednik je komentarisao zašto se Zapad često oglušuje na poziciju Moskve o rešavanju vojnih sukoba, na primer u ilegalnom bombardovanju Jugoslavije od strane NATO-a 1999. godine i rad NATO Saveza u Bosni i Hercegovini 1995. godine.
“Odgovor je vrlo jednostavan: samo se glasni glasovi slušaju … Situacija se menja. I mislim da to nije tajna da mnogi od naših partnera sada rade u skladu s međunarodnim pravom, jer se globalna ravnoteža postepeno vraća”.
U Minhenu na Konferenciji o bezbednosti (MSC) koja je održana 2007. godine Putin je kritikovao unipolarnost međunarodnih poslova koje su stvorile Sjedinjene Američke Države, i optužio Vašington da provocira novu trku u nuklearnom naoružanju, širenje NATO pakta u Evropi, koristeći silu jednostrano, bez mandata UN-a i za stvaranje neravnoteže na Blikom Istoku, što bi moglo dovesti do rasta ekstremizma.
U februaru 2016. godine, potpredsednik Evropskog parlamenta Alexander Graf Lambsdorff je rekao za Sputnik da su se neka od Putinovih predviđanja nastalih na toj konferenciji u 2007., obistinila.
Ruske vlasti su u više navrata kritikovale Zapad zbog zanemarivanja interesa drugih država i jednostranog delovanja a protiv principa međunarodnog prava, kao što je to bio primer u bivšoj Jugoslaviji, Iraku i Libiji, piše Novi svetski poredak a prenosi Dnevno.hr.
Можете ли нам набројати пар културно-историјских или верских споменика на Косову и Метохији старих неколико векова, а да су их саградили Албанци? Наравно да не можете јер тога нема. Чак и највећи албански национални херој, Скендербег је био Србин.
Чињеница је да је Ђурађ Кастриот (Скендербег), од деде Павла, оца Јована и мајке Војиславе Бранковић (ћерке Гргура Бранковића, унуке Вука Бранковића), рођени брат старијих Станише, Репоша, Константина и пет сестара Маре, Јелене, Ангелине, Влајке и Мамице.
Срби су своје темеље дубоко укопали у свету косовску земљу и све што је никло из тих темеља везали за небо.
Maнастир Грачаница подигнут је 1310. године на Косову. Видео је снимљен на Госпојину 1934. године.
У манастиру Грачаница свечано је обележено Успеније Пресвете Богородице, у народу познато као Велика Госпојина, храмовне славе манастира.
Прашњав, нестабилан и много оштећен видео, данас је рестауриран захваљујући Слађану Грујичићу из Сребренице.
У Србији 115.000 деце живи у апсолутном сиромаштву, док је додатних 30,2 одсто у ризику да падне испод линије сиромаштва, саопштио је УНИЦЕФ у Србији.
Само половина деце у Србији похађа предшколско образовање, а када су у питању најсиромашнија деца тај проценат је само девет одсто, односно, шест процената када су у питању деца из ромских насеља, наведено је у саопштењу.
Из канцеларије УНИЦЕФ-а су указали да је Србија, и поред промене ставова према деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, и даље земља у којој су ова, а посебно деца са комплексним или тешким обликом сметњи у развоју, и даље искључена.
Подаци показују и да се готово 60 одсто девојчица из ромских насеља уда пре 18-те године живота, да само једна петина ромске деце похађа средњу школу, а 32 одсто младих можда неће моћи да се запосли.
Истовремено, из УНИЦЕФ-а оцењују да је у Србији у претходном периоду направљен значајан напредак у остварењу одредби Конвенције о правима детета, јер како је истакнуто, данас дете у Србији „има веома добре шансе да преживи прву годину живота, а готово 100 одсто деце има одличне шансе да похађа основну школу“.
Додато је да деца у Србији имају релативно добар приступ услугама, може да користи интернет и дигиталне технологије, док вероватноћа да ће наставити образовање износи 89 одсто.
Коментар Магацин-а: Деца у тешком положају, родитељи им све теже обезбеђују неопходне ствари за безбрижно детињство, а држава законима уместо да олакша живот породицама често додатно отежава. Пример „мајчнског“ односа државе према породици је иницијатива Маме су закон, које се месецима боре за бољи положај мајки у друштву. Њихова борба и небрига државе за њихове захтеве, најбоље осликава положај породице у Србији у којем највише испаштају нејнемоћнији, а то су деца.
Механизам је веома једноставан: под спољним притиском, уз запажену улогу западних амбасада, и уз обимну корупцију елита, уводе се закони којима се у име заштите породице, она растаче; када је породица као основна јединица економске производње уништена и кад су разорени односи мушкарца, жене и деце, они постају само појединци којима управља држава, односно корумпирана елита која не полаже рачуне свом народу него онима од којих новац стиже у виду тзв. помоћи, а то су – УН и ЕУ.
Наступајући у Београду и Новом Саду, на предавањима и семинарима које је организовао београдски Институт за европске студије, Баскервил је упозорио да се и Србија увлачи у мрежу глобалног тоталитаризма и да сарађујући са ЕУ морамо да будемо веома опрезни јер нису сви закони које препишемо из ЕУ на корист нашег народа.
Примера ради, у јуну ове године је ступио на снагу Закон о спречавању насиља у породици, који је, како је оцењено на једном од поменутих скупова, овластио социјалне раднике да буду оно што су до сада могле само судије и судови, а што за последицу има да се супружници без суђења, одбране и судске пресуде удаљавају из својих породица само на основу притужбе односно пријаве другог супружника, на основу одлуке социјалних радника.
– Ма колико то била добра превенција у случају реалног насиља, то је и добар простор за манипулацију. Толико, да постоје основе да се мисли како је закон тако и скројен, не да би заиста штитио од насиља, него да би послужио за насиље над породицом, за њено перфидно разбијање. Наиме, сва правосуђа на свету већ имају законе који кажњавају насиље, свако насиље. Зашто онда посебно уводити закон о породичном насиљу? Па, тај закон ради управо супротно- упропаштава породицу.
У вашем је законодавству само прекопирано оно што се већ ради у западној Европи и Северној Америци. Карактеристика тих закона је да дефинишу породично насиље веома широко: да би нешто било проглашено насиљем нема потребе за физичким контактом, то може бити увреда или и мање, и нема никакве везе са оним што насиље у класичном смислу значи.
Ови закони охрабрују супружнике да приликом развода износе лажне оптужбе и да на основу њих, један супружник, а то је најчешће отац, буде потпуно удаљен из породице. Не само разведен, него и раздвојен од деце. Последица примене овог закона није оно што би било нормално у случају насиља – месеци или године затвора, него уклањање супружника из породице, дома и од деце. Сврха је очигледна: удар на породицу.
Постоји и друга последица, системска, а то је да уведете систем у коме неко може да буде кажњен без правосудног процеса, презумпције невиности или доказа!
Како је то могуће од твораца либералног демократског Запада који формално заговара право на фер суђење? Зар осуда без суђења није једна од основних карактеристика тоталитаризма?
Јесте. То је тоталитаризам. Још једна важна одлика је то што тоталитаризам задире у приватни живот и његов најинтимнији део – породицу. Не постоји тоталитарнија ствар него да упаднете у нечији дом, растурите породицу и узмете децу. Ви више не управљате својим личним животом!
Ко управља?
Правни систем, односно социјалне службе под изговором заштите деце преузимају контролу над сваким чланом домаћинства појединачно. Пошто су се за то створили предуслови, тако што је ослабио традиционални морал и улоге фамилије, цркве и вере, у тај вакуум су угуране социјалне службе, иако оне немају адекватно и неопходно правничко образовање.
Каква је улога НВО сектора у стварању тих предуслова, али и у реализацији тоталитаризма у свим погођеним друштвима, па и у српском?
Добар део овога о чему причамо је идеолошки мотивисано радикалним идеологијама које промовишу разне невладине организације. А већина НВО и у Србији и другим земљама централне и источне Европе се финансира из фондација и од влада земаља западне Европе и Северне Америке. То су НВО које промовишу феминизам и радикалне сексуалне идеологије. Нису невладине, како се представљају, већ под утицајем других влада.
Којих конкретно?
Финансирају их ЕУ, влада САД – у чему посебну улогу имају амбасаде. Иза многих од поменутих мера стоји влада Норвешке.
Зашто циљано уништавају (српску) породицу као институцију?
Зато што она, баш као и религија и црква, служе да ограниче власт државе. Поменутим центрима моћи није довољно да имају лојалне политичаре у некој земљи већ морају да стекну контролу над понашањем људи. Зато према земљама источне Европе, где су још јаке хришћанске вредности, имамо непријатељски расположене медије и НВО. Пољска и Мађарска се опиру политици ЕУ, па видимо како се медији и разне НВО непријатељски односе не само према владама ових земаља, већ и према њиховим народима!
Вратимо се на улогу коју у свему томе имају амбасаде, укључујући ове у Србији…
Знао сам да је добар део Обамине спољне политике било „гурање“ ЛГБТ права. То се нарочито видело у именовању амбасадора. У Србији сам сазнао како су се ове директиве спроводиле у пракси, што је, наравно, недолично, јер посао амбасадора не укључује мешање у унутрашњу политику домаћина.
Како зауставити то мешање амбасадора у наше унутрашње ствари?
Морате њихов притисак учинити јавним, мора се сазнати да се то дешава. Американци се могу узрујати ако сазнају шта – односно како – ради њихова спољна политика. Американци подржавају промоцију слободе и демократије, али нису свесни које се вредности заправо промовишу. Једно је охрабривати демократију, а друго подржавати једну страну у унутрашњем сукобу земље домаћина – већина Американца би се томе противила. Као што им јесте засметало кад су сазнали колико је Обамина администрација преко спољне политике гурала сексуални радикализам и сексуална питања. На челу је била државни секретар Хилари Клинтон.
Сада је дошао Трамп. Морате да учините да се чује да вам сметају страни амбасадори и страни званичници који вам се мешају у унутрашња питања. Тада ће бити одговора!
Шта се може учинити да би се поправило стање настало досадашњим гурањем радикалних политика?
Морају се промовисати друге вредности, као што је породица и локална заједница, комшилук. Од тоталитаризма ће нас заштитити само интегритет породице, чињеница да постоји сфера приватног живота у који држава нема право да се меша, право родитеља да сами одлучују о васпитању и образовању деце. Исто тако, држава мора да поштује право човека да буде верник и ван своје куће.
Хилари Клинтон је рекла да деца припадају држави. Али, то није истина, држава не полаже право на нас, јер смо ми одговорни и другима, а не само држави. Одговорни смо Богу, народу, породици…
Кад су људи почели да игноришу Бога и веру, настао је вакуум, држава је постала Бог и отац, а на место религије су дошле секуларне идеологије: марксизам, феминизам, хомосексуализам итд.
Чиме оне служе тоталитаризму? Која је практична последица тих идеологија? То нису културе продужавања живота.
Прво, одузимањем права од породице и родитеља, контрола над децом се даје другима: влади, држави… хомосексуалним паровима.
Друго, у праву сте, последица је популациона контрола. Седамдесетих смо имали еколошку политика која је говорила да је потребна редукција популације, а сада имамо ствари као што је ЛГБТ.
Србија на путу ЕУ интеграција усваја законе који су део те агенде? Колико нас ЕУ заправо угрожава?
Морате се чувати! Активности ЕУ (али и УН) поводом сексуалних питања су много веће него што се о томе говори по медијима! Испод радара, под крилатицом људских права или једнакости и недискриминације, званичници ЕУ се јако много баве питањем породице, и – немајући уопште компетенције за то – уплићу се у ствари као што су породични закони и слично, иако би то требало да буде унутрашње питање држава чланица.
Породична питања су већи део онога што ЕУ ради. Ако хоћете да идете у ЕУ, морате да имате односе са њом. Узмите оно што ваља, али останите чврсти на прерогативима српског суверенитета и унутрашњих питања (а међу њима су и она која се тичу породице). То не спада у надлежност ЕУ, него Србије.
Погледајте како се боре Пољска или Мађарска. И морате да будете опрезни, јер ЕУ нуди добре ствари, као што је новац. Али, он онда постаје полуга којом се ЕУ меша у ваше унутрашње ствари. Тако федерална влада САД „заврће руку“ владама држава да раде оно што она хоће. Морате бити чврсти и одлучни да одбраните вредности које су важне за Србију.
Па ипак, у Србији и другим српским просторима је дуго наметана политика растакања нације и националног интереса уз – или кроз – јаке кампање за промовисање вредности глобализације односно за промовисање евроинтеграција и евроатлантских интеграција… а ту људи престају да првобитно буду припадници свог народа и себе прво виде као део неких мањих група која се боре за своја права, од сексуалних, па надаље… и тек у неки трећи, четврти план стављају народну припадност, вредности свог народа, односно своје земље…
Да, узнемирујуће је то повезивање људи у транснационалне групе које су дефинисане идеолошки. Имали смо претпоставку да је патриотизам деструктивни тоталитаризам и да изазива рат, иако су ратове у 20. веку изазвале транснационалне идеологије, бар колико национализам. Опасно је окарактерисати национализам и патриотизам као нешто што је лоше само по себи, јер се онда отварају врата транснационалним идеологијама, а оне, уместо да буду интегративне, доводе до – поделе друштава.
Зато сам почео да много више ценим националну државу. Не говорим о фанатичном национализму – фашизму, него о патриотизму, јер он као своје наслеђе нуди заштиту локалне заједнице, породице и појединаца од моћи државе и транснационалних организација. А то је важно јер у данашњем свету те транснационалне организације постају све моћније.
Да ли је опасност од нарастајуће моћи транснационалних организација тема за УН?
Те исте УН, кад се погледају њихове активности испод оног радара који бележи њихово заузеће за очување мира, често наступају непријатељски према породици. Под паролом развоја, УН иду у земље у развоју и у њима, слично као и у Европи, користе новац да би ослабили традиционалне вредности тих народа, њихову религију и друго. Чак праве такве развојне пројекте који растурају породице и раздвајају жене и децу од мушкараца. Имају програме – као што је и у Србији случај са, на пример, питањем породичног насиља, и имају пројекте, у оквиру којих издвајају жене и дају им новац са директним циљем да маргинализују, одстране мушкарце и поделе породицу.
А погледајте Запад! Наше индустријски развијене земље. Ми смо се развили због – породице. Породица је основна јединица економске производње. Породичне економије су била места на којима је почела производња и оне су те које су створиле модерне економије.
Уништити породицу у некој земљи значи држати ту земљу у сталном сиромаштву и у зависном положају према онима који дају новац и другу помоћ. Али, то што се њима удели, то није развој, него полуга за подређеност. Економски развој се постиже организовањем породице, заједнице и производних јединица. А не удељивањем новца.
Ту је незаобилазна и глобална корупција на коју је указао министар Ивица Дачић у Нјујорку, кад је рекао да од новца који стигне, део оде јер је обавеза корисника помоћи да ангажује скупе консултантске куће (наравно, са Запада)…
Цео програм помоћи је заправо под критиком, јер добар део новца иде на финансирање корупције. И то на корумпирање елита. Опет ћу да истакнем да се ми на Западу нисмо развили ни уз чију помоћ, него тако што смо сами стварали производњу. Развили смо и слободу, и то тако што наше владе добијају новац од нас, од пореза, а не од спољне помоћи, или од нафте и сличног. Од кога влада добије новац, њему полаже рачуне.
Хоћу да кажем да онај народ који добија помоћ, није само осуђен на то да се неће развити, него ће још и пропадати преко дејства разних полуга, у које спадају и закони који се баве породицом.
Шта сте још хтели да поручите нашем народу?
Моји родитељи су били владини службеници, одрастао сам као атеиста, а касније сам постао верник и усвојио хришћанске вредности за које се сада борим. Био сам у Пољској, Чешкој, Румунији и Русији. Волим источну Европу, ту сам се оженио и живео. Србијом сам био фасциниран али до сада нисам долазио. Био сам у Хрватској. На основу свега што сам имао прилике да видим, желим да вам поручим да нисте сами. У том смислу, волео бих да видим више пријатељства између Босне, Хрватске и Србије јер су ваши народи верници и имају вишу заједничког између себе него што имају њихове елите. И на западу имате пријатељске народе, иако то медији не показују.
Да ли је раније, у традиционалним системима вредности, било оволико насиља у породици и друштву и која је улога медија у овом феномену?
Знате, посао медија је да истражују корупцију и злоупотребу власти, али то више не раде…
Медији се баве тиме што шире токсичну културу путем ријалити програма и људе преображавају у агресивније.
И раније је било породичних проблема, али су се решавали уз помоћ фамилије, комшија, људи који са нама иду у исту цркву или свештеника. То су биле неполитичке и неагресивне интервенције, то је била морална обавеза свакога од нас: ако постоји проблем у породици, хајде да га решимо, јер је он и наш проблем. А данас се само каже: „што се ти мешаш, то није твоја ствар“. И онда наша породица постаје ствар жандарма. Сада морамо да уложимо напор да ствари преокренемо, јер тај жандарм долази уз одређену цену.
